Kaktus seme Opuncija, Indijska Smokva (Opuntia Ficus-Indica)

Kaktus seme Opuncija, Indijska Smokva (Opuntia Ficus-Indica)

Cena je za pakovanje od 25+- (0,5g) semena.

Kaktus indijska smokva je poreklom iz susnijih podrucja Srednje Amerike. Plodovi ovog kaktusa su jestivi i dostizu tezinu od 220 grama. Jedan je od učestalijih kaktusa na Hrvatskoj obali. Podnosi i niske temperature do nekih -10 stepeni Celzijusa. Ovaj kaktus moze da naraste i do 3 metra u visinu. Odlicna biljka za sve koji nemaju puno vremena jer ne zahteva nikakvu posebnu negu. Ovaj kaktus bez problema moze davati plodove I u nasim uslovima.

WIKIPEDIJA:

Opuncija (Opuntia ficus-indica), grmoliki, razgranati kaktus, poreklom je iz Meksika, ali se često može videti kao odomaćena, samonikla vrsta duž jadranske obale. U kontinentalnim područjima gaji se često kao sobna biljka. Ima sočne i ukusne, jestive plodove koji se nazivaju još i indijske smokve.

Latinsko ime roda Opuntia potiče od imena antičkog grčkog grada Opusa (spominje ga Homer u Ilijadi i Pindar u svojim pevanjima). Kod Plinija je naziv možda za jednu vrstu smokve.^[2] Ime vrste ficus-indica složenica je od grčkih reči ficus (smokva) i indica (indijski).

Opuncija vodi poreklo iz Meksika, odakle je u 16. veku prenet u Evropu. Odomaćio se na Mediteranu, gde često podivlja iz kulture, pa se samoniklo sreće uz morsku obalu.^[4] Danas je raširen u umerenom i tropskom pojasu širom sveta.^[1] U hladnijim klimatskim zonama gaji se kao sobna vrsta.^[5]

Opis vrste

Opuncija je grmoliki kaktus, visine 1−3 m. Stablo je gusto razgranato, a ogranci su eliptični, pljosnati i mesnati. Mogu biti dugi i do 50 cm. Obrasli su sitnim bodljama koje rastu u čupercima na svim delovima biljke. Cvetovi su dvopolni, žuti, prečnika 6−7 cm, sa mnogobrojnim laticama. Razvijaju se uz gornji rub ogranka. Cvetaju od juna do septembra. Oprašuju ih insekti.^[5][4]

Plodovi se, u botaničkom smislu, ubrajaju u bobice. Sočni su i krupni, veličine jajeta. Mogu biti crvene, žute ili ljubičaste boje, a kao i cela biljka, obrasli su čupercima bodlji. U plodu ima malo semenki, ili ih nema uopšte. Jestivi su.

Uslovi staništa

Opuncija zahteva veoma dobro drenirano zemljište, najbolje peskovito, blago kisele do neutralne reakcije (pH 6−7,5). Tokom zime zahteva suvo zemljište, dok joj tokom vegetacionog perioda prija umereno vlažno. Zahteva dosta toplote i sunčeve svetlosti, pa joj najviše odgovaraju južne ekspozicije, zaštićene od hladnih zimskih vetrova i kiša. Ne može rasti u hladovini.^[5] Otporan je na posolicu, ali izbegava položaje izložene jakoj buri. Na Mediteranu raste na stenama i liticama.^[4]

Opuncija se razmnožava semenom i reѕnicama od sočnih, zelenih ogranaka.^[5] Smatra se invazivnom vrstom zbog svog lakog razmnožavanja. Otporna je vrsta i smanjuje bioraznolikost drugih biljnih vrsta uz obalu.

Upotreba

Plodovi opuncije različitih boja

Presečeni plodovi opuncije

Oljušteni plod, pripremljen za jelo

U mnogim područjima sa toplom i umerenom klimom opuncija se uzgaja zbog svojih sočnih, slatkih i ukusnih plodova.^[5] Ovi plodovi još se nazivaju i indijske smokve. Dobri su za jelo sirovi, ali se od njih mogu spremati i džemovi i mermelade. U nekim zemljama pripremaju se i cvetovi, kao ukusno bareno povrće.^[4] Najnovijim naučnim istraživanjima utvrđeno je da su plodovi opuncije obiluju visokim sadržajem vitamina C, a bogati su i vitaminima B1 i B2 i provitaminom A. Imaju znatnu količinu pigmenata i polifenola, a takođe su i važan izvor prehrambenih elemenata kao što su dijetalna vlakna, aminokiseline i minerali. Kaktusov plod, zbog svog nutritivnog sadržaja, odnosno niskog sadržaja masti i ugljenih hidrata, a visokog sadržaja vode i dijetnih vlakana spada u niskoklaorične plodove.^[7]

Pri branju i konzumiranju plodova treba paziti na sitne bodlje na kori, koje se mogu zabiti u prste i usta. Zato ih je najbolje brati u rukavicama, a plod prerezati uzdužno i iz njega izvaditi sočni, mesnati deo. Prekomerno konzumiranje plodova opuncije može izazvati dijareju.^[6]

Cvet i stablo opuncije deluju kao antispazmolitik i diuretik, pa su se kao takvi koristili u narodnoj medicini. Osim toga stabljike su vezivane oko povređenih ekstremiteta kao mera prve pomođi. Cvetovi su se koristili za smanjenje krvarenja i probleme gastro-intestinalnog trakta, posebno dijareju, kolitis i sindrom nervoznih creva, kao i u lečenju uvećane prostate.^[5]

U savremenoj medicini prva istraživanja opuncije započela su ispitivanjem sastava stabljike, a zatim i plodova u pogledu diuretskih efekata. Prve studije su pokazale diuretska i antioksidativna svojstva koja su usko vezana za konzumaciju svježeg ploda. Pozitivni rezultati dokazali su veoma značajan nutricionistički benefit ploda opuncije. Sva otkrivena i dokazana svojstva ukazuju na veliku mogućnost primene ovog ploda kod diuretskih bolesti, antioksidativne zaštite organizma, kao i u očuvanju normalne telesne težine.^[7]

Iz stabljika opuncije dobija se jedna vrsta gume, koja se koristi za žvakanje, ili pomešana sa uljem, za izradu sveća. Sok od kuvanih ogranaka je vrlo lepljiv i dodaje se gipsu, kreču i drugim sličnim materijalima kako bi bolje prianjali za zidove.^[5] Od semenki se dobija biljno ulje, koje je retko na tržištu zbog visoke cene, a koristi se u kozmetici.^[3]

Zanimljivosti

Grb Meksika.

• Opuncija se, zbog ukusnih plodova, uvedena u kulturu još u predkolumbovskoj Americi. Još u to doba bio je poznat veliki broj veštački uzgojenih kultivara.^[4]
• Ova izuzetna biljka nalazi se na aktuelnom, kao i na svim ranijim grbovima Meksika.